Antibiotici- revolucionarni korak u lečenju XX veka
Pre razvitka industrijske proizvodnje lekova, stari narodi, pre svega Kinezi i Grci, koristili su preparate od biljaka i plesni za gljivična oboljenja. Neki su imali dobre rezultate u zavisnosti od vrste oboljenja. Danas znamo da mnoge plesni mogu proizvesti antibiotske supstance. Verovali ili ne, penicilin je prvi otkrio francuski student medicine Ernest Dišen, koji je uvideo pozitivna dejstva gljive penicillium chrysogenum 1896. godine. Pošto nije dobio sredstva, nije nastavio istraživanja. Četvrt veka kasnije Pikado Tvajt, lekar iz Kostarike, kroz oglede utvrđuje njeno antibiotičko dejstvo.
Svi znamo da se za otkriće penicilina vezuje ime Aleksandra Fleminga koji je 1928. godine slučajno utvrdio kako ovaj antibiotik suzbija razvoj bakterija stafilokoka. Ipak, ga je odbacio kao mogući lek, jer nije verovao da će preživeti i delovati u ljudskom organizmu. Tek 1939. godine Hauard Flori eksperimentima dokazuje da ovaj antibiotik u čovečjem telu opstaje i aktivno deluje protiv patogena. Nakon toga, industrijska proizvodnja i široka primena penicilina, kao i drugih antibiotika, postaje revolucionarni korak u lečenju ljudi. Zato je uticaj antibiotika na gljivična oboljenja jedna od tema koje mi želimo da vam približimo.
Dobar uticaj antibiotika na gljivična oboljenja
Antibiotici su hemijska jedinjenja koja usporavaju rast mikroorganizama ili uništavaju izazivače bolesti. Upotrebljavamo ih najčešće u slučajevima bakterijskih infekcija, a neki antibiotici su delotvorni protiv gljivica i protozoa. Promene na koži ili na kosmatom delu glave i brade u obliku sitnih krugova sa perutanjem, svrabom i opadanjem dlaka često su simptomi gljivičnih oboljenja, što treba da utvrdi dermatolog. Mogu oboleti i nokti ruku, a učestalije stopala. Vlaga i toplota pogoduju brzom razvoju infekcije. Na stopalima se gljivice brzo šire, pa mogu za par meseci da unište nokat.
Infekcija napada unutrašnju stranu nokatne ploče, zbog čega se problem na početku teško primeti. Kasnije nokat postaje zadebljan, žut, beličast ili zeleno-smeđ, počinje da se krivi i kruni.
Preporuka je da se gumenim rukavicama zaštite nokti od uticaja vode i hemikalija iz deterdženta, da se potom rukavice okrenu naopačke i potpuno osuše pre nove upotrebe. Veštački nokti i dugotrajno nošenje laka za nokte nije preporučljivo. Ovo nije samo pitanje izgleda, već zdravstveni problem, koji se može iskomplikovati. Uticaj prepisanih antibiotika na gljivična oboljenja noktiju je efikasan. Prava preventiva je dobra higijena i odsustvo vlage. Stopala uvek posle kupanja temeljno osušiti, naročito između prstiju.
Biljni preparati pomažu tokom lečenja i preventivno. Preporuka su tople biljne kupke u trajanju od dvadeset minuta, najbolje od kamilice i sladića ili žalfije i origana. Potom treba pažljivo iseći nokte što bliže izvoru infekcije. Nakon nove kupke, neophodno je temeljno sušenje. Blagotvorno deluje prirodni losion na bazi čajevca, žalfije i ricinusovog ulja ili oblog od belog luka, đumbira i ulja čajevca.
Loš uticaj antibiotika na gljivična oboljenja
Upravo efikasnost antibiotika dovodi do njihove prekomerne i neselektivne upotrebe. Ovakvo neodgovorno ponašanje ljudi, kako lekara, tako i pacijenata, ali i stočara rezultira antimikrobnom otpornošću. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je ovo “ozbiljna pretnja, koja više nije predviđanje za budućnost, već se događa u stvarnosti u svakom regionu sveta.” Otpornost patogena ima potencijal da utiče na zdravlje i uspešnost lečenja svakog organizma.
Iako se antibiotici testiraju na moguće negativne efekte i nuspojave, kod lekova najnovije generacije za kompletno sagledavanje delovanja treba da prođe i desetak godina upotrebe. Često i prekomerno uzimanje antibiotika “na usta” ima dvosmerno dejstvo.
Ovi propisani lekovi se uspešno bore protiv loših bakterija koje su izazvale infekciju, ali istovremeno uništavaju i dobre bakterije. Uticaj antibiotika na gljivična oboljenja ogleda se u “oslobađanju prostora” gljivicama da se više razmnože i prevladaju u organizmu. Time se narušava ravnoteža u u svim delovima tela, koži, ustima, ali je najuočljivija upravo u crevnoj, odnosno vaginalnoj sredini. Što je antibiotik jači, to su veće šanse da se kod nekog jave ove tegobe.
Neophodno je znati o uticaju antibiotika na gljivična oboljenja i…
Ako se češće piju antibiotici brže dolazi do razmnožavanja gljivica tokom i posle upotrebe ovih lekova. Tiho i nevidljivo, antibiotici narušavaju imunitet, jer uništavaju prijateljske bakterije koje pomažu da se “prerade” hranljive materije iz namirnica koje unosimo. Stručnjaci preporučuju uzimanje probiotika tokom terapije i još mesec dana nakon toga, zbog produženog dejstva antibiotika. Namirnice koje sadže probiotske materije nisu dovoljne da zaštite organizam od ovih gljivičnih infekcija ali mogu da pomognu. To su jogurt, kefir, turšija i kiseli kupus koji pozitvno utiču na obnavljanje crevne flore.
Loš uticaj antibiotika na gljivična oboljenja je čest kod žena. Kad propisani antibiotik probije odbrambenu liniju vaginalne flore, gljivice počinju masovno da se razmnožavaju. Najčešći uzrok infekcije je kandida. Stručnjaci smatraju da osobe sa ovim problemom treba sedam dana da koriste vaginalne tablete. One osiguravaju nizak nivo Ph vrednosti sredine i tako stvaraju prvu liniju odbrane od različitih infekcija.
