Savremeno doba donelo je svoje pogodnosti i izazove, ali i svoje bolesti. Svetska zdravstvena organizacija obeležila je pre više decenija gojaznost kao jedan od važnih zdravstvenih problema sa kojima se suočava današnja populacija. Po istraživanjima ove institucije, oko petina stanovništva naše planete danas pati od poremećaja telesne težine. Osim gojaznosti, pojavljuje se i pothranjenost kao problem iz ovog spektra. Regulisanje telesne težine danas je važna tema, naročito zbog zdravlja dece i mladih. Prema mišljenju stručnjaka više od polovine stanovništva Srbije ima problema sa prekomernom telesnom težinom. Porazno je što lekari predviđaju da će na našem prostoru između 2030. i 2050. godine doći do velikog porasta gojaznosti.
Uzroci poremećaja telesne težine
Promena načina života, sve manje kretanja, neadekvatna ishrana i umnožavanje svakodnevnih stresnih situacija dovode do poremećaja telesne težine. Savremeni transport, rad, školovanje, slobodno vreme i odmor više ne podrazumevaju fizičke aktivnosti. Čovek je kao vrsta predodređen za kretanje, tako da sopstvenim načinom života praktično postupa protiv svoje prirode. Ubrzani tempo svakodnevice, ostavlja sve manje vremena i snage da se posvetimo nabavci i adekvatnom pripremanju kvalitetnih namirnica. Sve češće je važno samo da usput pregrizemo nešto u žurbi, a „brza hrana“ nas mami kako svojim mirisom i ukusom, tako i pristupačnom cenom. To je zapravo prevara, jer cena je prevelika, a plaća je naše zdravlje na odloženo. Stresne situacije često nas navode da preskačemo obroke u toku dana. A uveče se opuštamo i tešimo hranom koja sadrži prazne kalorije bez ikakve hranljive vrednosti. Zahvaljujući ovim uzrocima gojaznost je proglašena za bolest XXI veka na svetskom nivou.
Regulisanje telesne težine utiče na zdravlje organizma
Prekomerna telesna težina osim estetskih, nosi sa sobom niz ozbiljnih zdravstvenih problema. Počevši od dodatnog opterećenja srca, preko povišenog krvnog pritiska, do povećanog rizika za dobijanje šećerne bolesti i karcinoma. Kod dece i mladih koji još rastu i razvijaju se gojaznost negativno utiče na oblikovanje i funkciju kako pojedinih organa, tako i čitavih sistema organa. Razmislite samo kako se razvija na primer skeletno- mišićni sistem gojaznog deteta. Ali ovde ne govorimo samo o atrofiji mišića i deformitetima kičme i stopala. Niti o smanjenom kapacitetu pluća i drugim rizicima po zdravlje mladog organizma. Mnogo više je problem u navikama koje dete stiče u porodici, a vezane su za ishranu, ostaju prisutne do kraja života i prenose se na sledeću generaciju. „Moja mama najbolje kuva“ lozinka je većine osoba za njihovu telesnu težinu do kraja života.
Osim fizičkih i fizioloških problema, prekomerna telesna težina utiče i na sliku o sebi i psihičko stanje u kome se osoba nalazi. Nesigurnost, stres i anksioznost, često utiču na ishranu. Sa jedne strane gledano to su uzroci poremećaja telesne težine. A sa druge strane vidimo ih i kao njene posledice. Pogotovo kod mladih, u komunikaciji, izgled može postati nepremostiva prepreka. Depresija kao još jedan zdravstveni problem savremenog čoveka veoma često se pojavljuje u kombinaciji sa prekomernom telesnom težinom. Regulisanje telesne težine važno je kako za fizičko, tako i za psihičko zdravlje osobe.
Saveti za regulisanje telesne težine
Danas se ljudi uglavnom traže način da postignu rezultate u najkraćem roku. Kada je reč o telesnoj težini to je potpuno pogrešan pristup. Uglavnom dovodi do držanja rigoroznih dijeta na određeni rok, koje za rezultat imaju takozvani jo-jo efekat. Kilogrami se brzo tope, uglavnom zahvaljujući gubitku tečnosti. A, po završetku dijete još brže nadoknađuju, prevazilazeći vrednosti pre početka strogog režima ishrane. Regulisanje telesne težine treba da bude izmena načina života. Tako treba funkcionisati svakoga dana, a ne određenih pet, deset ili dvanaest dana dok se drži dijeta, pa onda opet Jovo- nanovo.
Za početak treba se uobročiti i unositi oko dva litra vode. Uvesti svakodnevnu fizičku aktivnost i izbegavati obilne večernje ili noćne obroke je sledeći korak. Oko količine hrane, dovoljna smernica je poslovica koja kaže: „Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju.“ Uvek umesto slatkiša treba odabrati sezonsko sveže ili sušeno voće. Preporučljiva je i sveže ceđena limunada u kombinaciji sa prečišćenom običnom vodom, a nikako gazirana pića. Prednost uvek imaju sokovi od svežeg sezonskog voća i povrća u odnosu na kupovne. Svakodnevne lagane vežbe i šetnje sasvim su dovoljna fizička aktivnost za početak. Postoje autori koji daju precizne vrste i količine namirnica po svakom obroku. To podrazumeva odlazak u nabavku, merenje i pripremu jela. Ukoliko nemate puno vremena, postoji paket hrane za čišćenje organizma čiji efekat na regulisanje telesne težine je blagotvoran.
