Čoveku je plovnost urođena osobina. Plod provodi devet meseci u plodovoj vodi u majčinoj utrobi. Kažu da je najveći bol koji jedinka može da oseti prelazak iz vodene u vazdušnu sredinu. Početak disanja je traumatičan. Ipak, kao što sve bebe dišu pravilno, stomakom, tako su sve sposobne za plivanje i ronjenje u ranom periodu. Ako bebi dunete vazduh u lice i potom je spustite u vodu, ona se neće udaviti. Izuzetno je zanimljivo da ljudi „zaboravljaju“ tokom svog rasta i razvoja. Kasnije oni ne dišu pravilno i postaju neplivači. Neki imaju velike probleme da počnu sa pravilnim disanjem koje upotrebljava pre svega dijafragmu. Dok drugi nikada više ne nauče da plivaju. Ponekad, što je skoro neverovatno, čak razviju strah od vode. Zahvaljujući panici plivanje ostaje neotkriveno zadovoljstvo bez pozitivnog uticaja na zdravlje organizma.
Zašto je plivanje dobro za dečje zdravlje?
Deca bi trebalo u što ranijem dobu da savladaju veštinu plivanja, jer tada lakše usvajaju motorne veštine. U tom periodu nemaju strah od vode, ukoliko im ga odrasli ne nametnu. Upravo zato mora se dobro paziti da ne budu sami u blizini vodenih površina. Plivanje ravnomerno oblikuje I jača njihova mlada tela, koja stiču zavidnu kondiciju. Ova aktivnost održava pravilan rad organa za disanje i povećava kapacitet pluća. Time poboljšava dotok kiseonika kroz krv i ishranu drugih sistema organa i tkiva. Plivanje razvija termoregulaciju i podiže imunitet dece.
U pogledu koštano-mišićnog sistema plivanje je korisno. Učvršćuje ga i oblikuje kroz jačanje, bez ugrožavanja zglobova u razvoju. Pravilno plivanje mora savladati ravnomeran otpor koji vodena sredina pruža plivaču. Osim ovog blagotvornog uticaja na fizičko zdravlje, plivanje povoljno utiče i na psihičko zdravlje dece. Ova aktivnost im donosi pre svega radost i opuštanje. Plivanje podstiče upornost i razvija disciplinu, smanjuje nervozu i jača samouverenost.
Kako plivanje opušta organizam odraslih?
Osobe srednjih godina svakodnevno su izložene stresnim situacijama. Opterećene su problemima, ubrzanim ritmom života, različitim obavezama u poslovnom i porodičnom okruženju. Uz već navedene pozitivne učinke, plivanje blagotvorno deluje na njihovo zdravlje smanjivanjem napetosti i nervoze. Kada uđete u vodu, vi izgubite onoliko svoje težine koliko je teška voda koju istisnete. Ako se krećete u vodi do vrata, vi osećate oko 10 odsto svoje težine na suvom. To „bestežinsko“ stanje na većinu ljudi deluje prijatno i opušta ih.
Redovno plivanje, po rečima stručnjaka, ima meditativni učinak sličan jogi. Kada se bave ovom aktivnošću, ljudi su koncentrisani na svoj ritam disanja koje se produbljuje sa svakim sledećim pokretom. Time se automatski snižava nivo kortizola, hormona stresa, umirujući ceo organizam, dok u ušima šumi opuštajući zvuk vode. Lekari smatraju da plivanje ima učinak hipokampalne neurogeneze, što znači da smanjuje štetne uticaje stresa na mozak i moždane funkcije. Odrasli koji redovno plivaju nisu nervozni, ne muče ih nesanice i uglavnom su dobro raspoloženi.
Zašto je plivanje važno za zdravlje u poznijim godinama?
Odrasli plivanjem aktiviraju celo telo bez naglih pokreta i bez opterećenja zglobova i ligamenata. Zato ga lekari preporučuju u kada je osnovnom bolešću ugrožen koštano-mišićni sistem, poput artritisa. Istraživanja su dokazala da plivanje povećava elastičnost zglobova i amplitudu pokreta koji se u njima izvode. Povoljno utiče na gustinu kostiju, što je naročito važno za starije osobe. Oblikuje mišiće i čini ih snažnijim. Ta starijim osobama olakšava svakodnevne aktivnosti. Nakon povreda kostiju, zglobova, ligamenata ili mišića, pogotovu ako ste neko vreme proveli u gipsu, plivanje blagotvorno deluje na oporavak. Osobe u poznijim godinama, redovnim laganim bavljenjem ovom aktivnošću, poboljšavaju disanje, rad srca i krvotok. Intenzivniji dotok kiseonika poboljšava pamćenje i druge mentalne funkcije. Plivanje takođe pozitivno utiče na regulisanje krvnog pritiska i pulsa.
Zašto sada toliko priče o plivanju?
Počinje letnja sezona u kojoj se svi koji imaju mogućnosti bave plivanjem. Po definiciji plivanje sposobnost održavanja u mestu ili kretanja po površini vode, bez pomoći plovnih predmeta. Svaki ovako definisan plivač, može u slučaju nesreće, spasiti sopstveni život. Za pomoć drugima, neophodna je specijalizovana obuka. Prva prepoznata uloga plivanja u istoriji je egzistencijalna, oni koji su znali da se održe na vodi, preživeli su. Druga je bila vojna, oni koji su bili plivači, mogli su biti i osvajači ili preživeti povlačenje. Treća prepoznata, ali ne manje važna, je higijenska i zdravstvena uloga plivanja. Ona utiče na kvalitet života od kolevke pa do groba, a posebno u letnjem periodu.
