Ovaj vid medicine u Republici Srbiji regulisan je posebnim pravilnikom. To je “Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine”. U tom pravnom aktu regulisana je primena preparata tradicionalne, domaće, narodne medicine. To znači da je delatnost u zakonskom okviru, ako ustanova ili privatna praksa koja koristi metode narodne medicine, ima najmanje jedno lice sa dozvolom. Dozvolu za obavljanje ove delatnosti izdaje Ministarstvo zdravlja. Dakle, narodna medicina i njena primena kojoj se podvrgavate, nalaze se sa ove ili one strane zakona. Proverite sa koje pre upotrebe preparata i metoda koje odaberete.
Kako nastaje narodna medicina?
Narodna medicina je domaća, tradicionalna praksa koja se zasniva na iskustvu. Ljudi su se od pamtiveka razboljevali i povređivali, ali su i pokušavali da svoje bolove ublaže. Pre pisanih dokumenata počinje, prvo metodom slučajnog izbora, a kasnije vođena iskustvom, primena narodnih lekova. Na povrede, rane ili uboje stavljani su listovi ili plodovi različitih biljaka. Za prolive ili zatvore korišćeni su čajevi. Ponekad su uspešno nameštane polomljene kosti ili iščašeni zglobovi. A pribegavalo se i magijskim obredima, vračanju, bajanju ili isterivanju demona. Tako nastaje narodna medicina i njeni preparati kao praoblik lečenja u doba varvarstva.
Ko su narodni lekari?
U tom periodu ljudi organizuju staranje o zdravlju po principu samopomoći. A kasnije, po uspešnosti svojih tretmana, izdvajaju se pojedinci. Oni dobijaju status znalaca veštine. U svom plemenu sprovode ceremonije lečenja, verskih obreda i rituala kojima obezbeđuju zdravlje zajednice. Dakle, prvi narodni lekari bili su šamani, ranari, vidari, primalje, travarke itd. Nesumnjivo je da ova praksa ima uticaja na najstarije zapise o lečenju i njihove sistematizacije, koja je dovela do naučne medicine. Ipak, to ne znači da danas ne postoje narodni lekari koji praktikuju narodnu medicinu. Pored zvanične medicinske prakse, svuda, pa i u Srbiji, postoje narodni lekari. Retko im je ovo jedino zanimanje. Muškarci uglavnom nameštaju kosti, dok žene izvode bajanja, a svi leče biljem.
Narodna medicina nije univerzalna
Narodna medicina nije jedinstvena, univerzalna i specijalizovana za razliku od naučne medicine. Od naroda do naroda koriste se drugačije tehnike, preparati i pristupi. Ipak, izdvaja se nekoliko osnovnih oblasti ove delatnosti: magijska medicina, animalna medicina, narodna hirurgija i narodna fitoterapija.
Magijska medicina je najstariji pristup bolesti. Po njoj u bolesnog čoveka je ušao demon. Iscelitelji iz ove grupe, kao beli magovi, prizivaju u pomoć dobre duhove. Kod njih je dijagnostika vezana za gledanje u pasulj, bacanje ugljevlja ili topljenog olova u vodu. Terapija je obično egzorcizam- isterivanje zloduha iz bolesnika. Preventiva su amajlije i talismani.
Animalna medicina karakteristična je za srednji vek. Bolesnici su tretirani supstancama životinjskog porekla. Preparati su: riblje oči, zmijska košuljica, krila slepog miša, određeni unutrašnji organi, rogovi, mokraća, izmet ili dlake različitih životinja.
Narodna hirurgija bila je nekada povezana sa berberima i kovačima. Obično je zanatlija, uz osnovno zanimanje, puštao krv, vadio zube, tretirao rane ili nameštao lomove i iščašenja. Za komplikovanije operacije, poput kile ili kamena u bešici pozivani su ranari ili vidari.
Narodna fitoterapija leči biljkama. U ovoj oblasti ima puno preparata poput čajeva, melema, rastvora, tinktura itd. Savremena farmaceutska industrija proverava i koristi potvrđena saznanja narodne fitoterapije.
Koliko god to neverovatno zvučalo sve ove prakse su prisutne i danas u svetu i kod nas.
Šta je narodna medicina danas?
Savremeni čovek smatra da se narodna medicina danas praktikuje samo u zaostalim sredinama. Ipak kada pogledate oko sebe, videćete da, u kriznim situacijama, ima visokoobrazovanih ljudi koji traže spas kod iscelitelja. Narodna medicina danas postoji paralelno sa naučnom. Nije retko da su suprotstavljene jedna drugoj.
Narodna medicina i danas insistira na harmoniji u organizmu kao celini. Ljudsko telo sagledava kao kosmos, odnosno u vezi sa prirodom. Narodni lekari smatraju da bolest treba lečiti svim raspoloživim sredstvima. Stoga upotrebljavaju biljke i njihove preparate, dijetu, molitvu, vežbe, magiju i bilo koje sredstvo u svrhu zdravlja.
Tolerancija i razumni izbori
Nekada su narodna i naučna medicina vodile rat do istrebljenja. Vremenom se došlo do maksime da treba imati toleranciju do isceljenja. Dakle, u XXI veku ljudi su slobodni da izaberu svoj odnos prema zdravlju i bolesti, a ne da svi imamo isti. Samim tim, nestalo je osuđivanje onih koji koriste narodnu medicinu. Kako sada da se običan čovek, ophrvan bolešću, snađe u svemu ovome? Kako da izabere pravi pristup zdravlju i bolesti? Sumnjam da je moguće kroz slepo verovanje. Ipak treba ostati u granicama razumnog.
