Jedan moj poznanik, inače profesor na fakultetu, često je pričao svoje iskustvo vezano za zdravstveni problem. U stresnom periodu svog života imao je zdravstveni problem. Požalio se prijatelju lekaru da čuje zvuk poput visokog C u uvetu. Zabrinut za njegovo zdravlje, on ga je odveo kod kolege, koji mu je prepisao lekove za smirenje. Profesor je postupio kako mu je naloženo i redovno pio lekove. Pričao je da ne samo što je i dalje čuo zvuk, nego je uz njega mogao i da zapleše. Ipak, nastavio je terapiju, jer je verovao da se ništa ne može rešiti na prečac. Posle nekog vremena lekovi koje je pio toliko su ga omamljivali da je pokušavajući da stigne kroz park do fakulteta, ne primećujući stubić koji sprečava vozila da prođu isekao butinu. Uopšte nije bio svestan posekotine, dok ga prolaznici nisu zaustavili i pozvali Hitnu pomoć. Posle ove ozbiljne povrede prestao je da pije lekove. Zaključio je da mu je život ovako ugroženiji. Zvuk je čuo još neko vreme, a kasnije kada su se njegovi drugi problemi razrešili i visoko C je otišlo za njima. A sad vi odlučite: medicina – tradicija ili nauka?
Tradicionalna medicina ili medicina kao nauka
Često se ljudi opredeljuju po zakonu isključenja trećeg. U tom smislu oni smatraju da medicina može biti ili tradicija ili nauka i ništa treće. Kako je govorio Fridirih Niče, logičke zakone čovek je smislio da bi uredio, u svojoj svesti, svet u kome živi. Dakle, medicina, ukoliko ne primenjujemo zakon isključenja trećeg, može biti, a često i jeste veština, umešnost ili čak umetnost lečenja. Svaki pošten lekar će vam priznati da je medicina nesigurna stvar, jer možete uraditi sve po knjizi, prepisati preporučene lekove, pa da pacijentu opet ne bude dobro.
Sa druge strane ponekad se rizik isplati i kada ništa drugo ne pomaže, ukidanje lekova i prosto promena klime ili dijeta odjednom donesu odlične rezultate. Svaki pošten lekar će vam takođe priznati da uči dok je živ, a ne dok završi fakultet ili subspecijalizaciju. Svaki pošten iscelitelj će vam priznati da nema garancije i njegove metode lečenja nisu uvek uspešne. Da ljudima koji mu se obraćaju za pomoć nije uvek bolje, uprokos primeni svih njegovih preporuka. Svaki pošteni iscelitelj će vam priznati da se dešavalo da naučna medicina operacijom ili lekovima spasi nekog od njegovih posetilaca u poslednji čas. Problem je što sve manje ima poštenih ljudi i sve se više kunu u Hipokrita, a sve manje u Hipokrata.
Medicina – tradicija ili nauka, odlučite sami
Danas se često običan čovek nađe pred izborom: medicina – tradicija ili nauka. U kritičnim momentima po svoje, ili zdravlje neke bliske osobe, odlučuje po principu ili -ili. To nije ni malo lako, jer medicina je praksa, veština koja se obavljanjem usavršava. Onda počinje vaganje za i protiv. I na kraju se ispostavi da ima mnogo takvih stavki u obe oblasti. Naučna medicina insistira na specijalizaciji, pa njen stručnjak vidi samo organ, a ne celog čoveka. Tradicija sagledava celog čoveka i objedinjuje sve njegove snage u lečenju. Naučna medicina ima neverovatne mogućnosti pretrage, dok tradicija radi metodom „od oka“.
Naučna medicina se odlučuje za lek i to ako može što savremeniji i jači, dok tradicija insistira na čajevima, masažama, pa čak bajalicama i molitvama. Tradicija lekovite smeše potvrđuje stotinama godina, dok farmacija insistira na poslednjim otkrićima čije posledice se vide tek kasnije. Kada tradicija preporuči neki preparat, njegov sastav i razmera ostaju misterija za onoga ko ga uzima. Dok uz svaki lek iz apoteke dobijate uputstvo, tačan sastav i moguće nuspojave i kontraefekte. I kako onda čovek da odluči? Jedino što vam možemo reći je držite se medicinskih principa, a osnovni je ne naškoditi pacijentu, pa tek sledeći, pomoći mu. Medicina – tradicija ili nauka, jednako treba da u svojoj praksi poštuju prvi i drugi princip. Tada vas ništa ne spečava da ih kombinujete.
Medicina kao tradicija ili kao nauka, a čemu sve to?
Potpuno je razumljivo da bolestan osoba i njena porodica traže način za lečenje i izlečenje. U informatičkom društvu, svako može u trenutku doći do hiljada podataka. Često pacijenti istražuju svoju bolest. Neretko saznaju o njoj više podataka od stručnjaka koji im propisuju terapije, bilo naučne ili tradicionalne. Isto tako, nailaze na dezinformacije ili pogrešno protumačene podatke. Nakon istraživanja po Internetu, običan smrtnik ume da padne u depresiju. Uvek se zapitajte kome je uputnije da poklonite svoje poverenje? Onome ko vam kaže da nešto ne zna, ali ima ideju kako pokušati? Ili onome ko ima odgovor na sva pitanja i sve zna? Takođe nemojte gubiti iz vida ko ima koristi u celoj priči.
Svi znamo da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu. U borbi za zdravlje možda je lažna dilema: medicina – tradicija ili nauka.
