Žalfija, čiji latinski naziv je Salvia officinalis, koristi se od davnina. Latinska reč kojom počinje njeno ime od glagola salvare, znači spasiti i izlečiti. Lekovita svojstva žalfije u narodnoj medicini su prisutna i danas. Upotrebljava se za upalne procese usta, grla, creva, želuca, jetre, bubrega, žuči i mokraćnih puteva. Važi za jedan od najcenjenijih prirodnih antibiotika i antiseptika. Teofrast, Plinije stariji i Galen opisuju lekovita svojstva žalfije. Srednjevekovni vladar Karlo Veliki je zakonom naredio da svi manastiri uzgajaju po stotinak različitih vrsta lekovitih biljaka. Prva na listi je bila žalfija.
Koji delovi biljke su lekoviti?
Lekovita svojstva žalfije sadrže listovi. Moraju biti ubrani kad biljka počinje da cveta. Upotrebljavaju se osušeni u dobro provetrenim prostorijama, u senci, gde temperature vazduha ne prelazi četrdeset stepeni Celzijusovih. Samo takvim načinom očuvana su lekovita svojstva žalfije. Listovi su bogati taninima, celulozom, belančevinama, ugljenim hidratima, vitaminom A, gvožđem i kalcijumom. Sadrže i veoma važno etarsko ulje, po čijem karakterističnom mirisu je prepoznajemo. Ovaj sastojak stimuliše organizam, umanjuje krvarenje, ublažava upale disajnih organa i grla, desni i afti, kao i tegobe kod masne kože i kose. Kod ovakve upotrebe ne sme se piti čaj, upotreba je samo spoljašnja u vidu ispiranja, gurglovanja ili obloga.
Blagotvorni čaj od žalfije
Čaj od žalfije u narodnoj medicini preporučuje se u slučaju proliva, bolova i grčeva u želucu, za izbacivanje sekreta iz pluća, problema sa žlezdama, kičmenom moždinom i međupršljenskim diskovima. Za ovu upotrebu neophodno je kuvati žalfiju tri do pet minuta, kako bi ičšezlo etarsko ulje. Potom poklopiti i nakon deset minuta procediti. Ovako spremljen napitak ima blagotvorno dejstvo na organizam.
Žalfija u narodnoj medicini
Lekovita svojstva žalfije koriste se u narodnoj medicini za jačanje organizma, posebno nerava, čišćenje krvi i protiv svih vrsta prehlade, promuklosti i gripa. Kod tuberkuloze su je upotrebljavali u obliku čaja protiv znojenja pre otkrića antibiotika. Takođe je odvajkada u upotrebi protiv raznih vrsta zapaljenja, počevši od usne šupljine i ždrela, preko unutrašnjih organa, do vaginalnih i urinarnih upala. I za kraj, ublažava tegobe obolelima od reumatizma.
Lekovita svojstva žalfije u naučnoj medicini
Istraživanjem na zdravim osobama je ustanovljeno da svakodnevno uzimanje ulja žalfije utiče na bolje rezultate u testovima pamćenja. Ova biljka koči enzim acetilholinesterazu, koji negativno utiče na pamćenje. Nakon dobijenih rezultata, sprovode se za dalja istraživanja žalfije za tretiranje Alchajmerove bolesti. Naučnici veruju da ona poseduje antioksidansne, protivupalne i hormonima slične osobine, koje mogu da pomognu u lečenju ove bolesti.
Žalfija je obavezni sastojak lekova i preparata koji za ispiranje usta i grla jer tanin jača sluzokožu, a etarsko ulje deluje antiseptično. Danas se zbog antimikrobnog dejstva koristi u mastima protiv herpesa, a ekstrakt žalfije je čest dodatak paste za zube.
Gde raste žalfija?
Ova lekovita biljka raste samonikla u primorskim krajevima Sredozemlja kao višegodišnji grm. Po nekim autorima dalmatinska ostrva su pradomovina ove biljke. Krš, specifična zemlja i mediteranska klima daju savršeni spoj onoga što joj je potrebno za prirodni rast.
U Srbiji žalfija se nalazi samonikla samo u Sićevačkoj klisuri, gde su pronađeni primerci sa velikim brojem cvetova. Kako je ovaj predeo dosta udaljen od Jadranskog primorja neki naučnici su pretpostavljali da je ovde dospela slučajno, sa Rimljanima koji su se kretali svojim vojnim putem ovom klisurom. Novija genetička istraživanja pobijaju ovu hipotezu. Prema njihovim rezultatima žalfija u Sićevačkoj klisuri pripada prirodnim reliktnim populacijama.
Lekovita svojstva žalfije u kuhinji
U mediteranskoj, a sve više i u svetskoj kuhinji žalfija je jedan od cenjenih začina. Osim arome koju daje receptu, ona utiče na varenje hrane i lučenje žuči onoga koji je obrok pojeo. Narodna medicina se hvali drevnim receptom za žalfijino vino kao prirodnim lekom za oporavak organizma, ali i potenciju. Prvo treba nabaviti provereno kvalitetno domaće vino. U dva litra ovog napitka treba ubaciti trideset grama žalfije i sedamdeset grama ruzmarina. Sve zajedno prokuvati na pari tri do pet minuta, a zatim prohladiti. Kada je tečnost mlaka treba dodati još trideset grama prirodnog meda, promešati i usuti u staklene flaše. Preporučena doza je po jedna rakijska čašica pre jela. Ako se u lekovita svojstva ne uverite, uvek ostaje aromatičan aperitiv u kuhinji.
Reč upozorenja
Lekovita svojstva žalfije su mnogobrojna i vekovima dokazivana. Ipak, lekari upozoravaju nije poželjno da je trudnice, dojilje i epileptičari koriste. Takođe ne preporučuju dugotrajno kontinuirano uzimanje čaja napravljenog od ove biljke, već su skloniji ciljanoj lekovitoj upotrebi napitka.
