U Srbiji je uobičajeno da kad sa nekim želite da se vidite uputite poziv na kafu. Imamo čak i glagol “kafenisati”, što uglavnom znači popiti nekoliko kafa dok traje razgovor, bilo da je u pitanju trač partija ili nešto ozbiljnije. Kafa i zdravlje tema su mnogobrojnih istraživanja na svetskom nivou, koja daju različite, a neretko i oprečne rezultate.
Koze su otkrile kafu
Milioni ljudi danas piju kafu spremljenu na različite načine, a sve je počelo od neopreznih koza. U osmom veku, etiopski pastir po imenu Kaldi primetio je čudno ponašanje svog stada. Povremeno njegove životinje nisu htele da spavaju, bile su mnogo aktivnije i neposlušnije nego inače. Obratio je pažnju i utvrdio da se to dešava kada brste bobice određenog gram. Popričao je sa sveštenikom, koji je rešio da dejstvo bobica oproba na sebi. Napravio je napitak od koga je noću ostajao budan. U to vreme neka od afričkih plemena koristila su te bobice u kombinaciji sa masnoćom dobijenom od životinja. Smešu ovih sastojaka jeli su za više snage na dugim pešačenjima. Tako su kafu pronašle koze, a ljudi počeli da upotrebljavaju kao napitak i poslasticu.
Poreklo naziva ovog napitka ima dva tumačenja: vezuje se za istoimenu provinciju u Etiopiji ili za arapsku reč ghahweh, što znači vino. Na početku kafa je pravljena od fermentisanih plodova. Kada je stigla u Evropu zvali su je arapsko vino. Danas se najskuplja kafa pravi od izmeta cibetke, jer se hrani bobicama koje su otkrile koze.
Kafa zbog kofeina utiče na zdravlje
Svi znamo da kafa sadrži kofein. Ova supstanca spada u grupu metilksantina koji se nalaze u velikom broju biljaka. Osim u kafi, kofein se u značajnoj količini nalazi i u pravom čaju, kola orahu i kakaovcu. Popularnost kafe, čaja, koka- kole i kakaa potiče najpre od njihovog dejstva na organizam. Kofein ima veliki uticaj na mozak i kardiovaskularni sistem. Osim njega, još neki sastojci kafe deluju na ubrzanje rada i mogu izazvati lupanje srca. Istraživanja ukazuju na to da kofein stimuliše taloženje holesterola na zidovima krvnih sudova. Takođe, deluje nadražujuće na koru velikog mozga, podstiče intelektualni rad, a smanjuje pospanost i umor. Rastvorljiv je u mastima, pa se brzo resorbuje iz probavnog trakta.
Ako ste pre petnaest minuta popili kafu, ona već potpuno deluje na vaš organizam. Kafa povećava nivo hormona kortizola u organizmu. Kofein u želucu stimuliše lučenje hlorovodonične kiseline, a smanjuje dejstvo pepsina, čime usporava varenje. Zato zdrave osobe osećaju gorušicu, a pacijenti sa čirom na želucu ili dvanaestopalčanom crevu pojačane bolove kada piju kafu pre jela.
Kafa deluje dvojako na zdravlje organa
Refleksi su pod dejstvom kafe značajno brži, ali se mišići teže i sporije opuštaju. Nastoje da održe stanje napregnutosti. Kafa prvo usporava rad srca svojim dejstvom na parasimpatički deo nervnog sistema. Ali, srce je takođe mišić i svojim neposrednim dejstvom kafa podstiče energične i žustre kontrakcije. To lupanje srca može prerasti u aritmiju. Osobe sa niskim krvnim pritiskom tvrde da kafa odlično deluje na zdravlje njihovog organizma. To je u stvari dvojako dejstvo ovog napitka na krvne sudove. Stimulacijom vazomotornih centara u mozgu, sužavaju se krvni sudovi. Rezultat ovog procesa je porast krvnog pritiska. Ali čim počne da deluje na mišiće krvnih sudova, dolazi do ponovnog širenja i pozitivan rezultat je poništen. Ipak, kod moždanih krvnih sudova preovlađuje vazokonstrikcija, što smanjuje pritisak i bol. Zato je kofein čest sastojak kombinovanih praškova protiv glavobolje.
Po nekim istraživanjima kafa i zdravlje su povoljno povezani
Kafa sadrži više supstanci antioksidativnog dejstva od bilo kog drugog voća ili povrća. Ona smanjuje rizik od depresije kod žena za petinu ukoliko uzimaju četiri šolje ovog napitka dnevno. Istim unosom, kod oba pola za četvrtinu su manje šanse od pojave kamena u žuči, a svedene na pola za dijabetes tipa II. Istraživanja pokazuju da kafa direktno utiče na smanjenje rizika od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Studija Radiološkog društva Severne Amerike dokazuje da konzumiranje dve šolje kafe dnevno, poboljšava kratkoročnu memoriju. Ovaj napitak potpomaže izdržljivost i kratkoročnu fizičku sposobnost. Mleveno zrno zelene kafe pomaže gubitku težine, jer hlorogenska kiselina smanjuje apsorpciju glukoze.
Kontroverze oko kafe i karcinoma
Različite studije zastupaju oprečne stavove po pitanju uticaja kafe na oboljevanje različitih organa od karcinoma. Dok po jednima izaziva ovu tešku bolest, po drugima je prevenira. Svetski mediji su pisali o tome da je kafa kancerogena zbog rezultata studije na miševima, sprovedene u Kaliforniji. Međutim, treba popiti 2.000 šolja kafe dnevno da bi ovaj napitak postao kancerogen – i to kod miševa. Švedska studija iz 2008. godine navodi da uzimanje najmanje dve šolje kafe dnevno smanjuje rizik od karcinoma dojke, endometrijuma, prostate i jetre.
Kafa i zdravlje u preporukama
- Svi programi za čišćenje ili detoksikaciju organizma savetuju potpunu apstinenciju ili minimalan unos kafe.
- Kafa se ne savetuje u trudnoći jer blago povećava rizik od pobačaja.
- Kafa postaje navika i stvara psihičku, a po nekim mišljenjima, i fizičku zavisnost.
- Uprkos brojnim istraživanjima pitanje kako kafa utiče na zdravlje nije zatvoreno. Evo još jedne enigme kada su kafa i zdravlje u pitanju: Harvardska škola javnog zdravlja tvrdi da su rezultati i učinak na zdravlje potpuno isti kod obične i kafe bez kofeina.
