Hranljivi sastojci su tema koja se pokreće gotovo svakog dana. Bez obzira da li se govori o njihovim lekovitim dejstvima ili primeni u svakodnevnoj ishrani – malo ljudi zapravo zna šta su to tačno hranljivi sastojci i kako ih pravilno konzumirati. U nastavku članka ćemo pokušati da Vam približimo ovu temu, i nadamo se, olakšamo dalje planiranje dijete.
Zdrav način života i ishrane je ključ dobrog zdravlja, a samim tim i dugovečnosti. Medjutim, iako je ova tema stara koliko i samo čovečanstvo – koliko zapravo znamo o njoj. Sigurno ste nekada čuli ili i sami imali problema sa dijetom. Ne postoji ništa što frustrira kao bezuspešna dijeta – i nakon svog odricanja. Ali, šta dovodi do ovog problema? I još bitnije – kako ga rešiti?
Nutricijenti – hranljivi sastojci
Svakim zalogajem hrane u organizam unosimo odredjenu količine energije i hranljivih sastojaka. Medjutim – nisu svi sastojci podjednako hranljivi. A neki od njih su i štetni. Ali koji su to nutricijenti?
Nutricijenti su hranljivi sastojci iz kojih naše telo apsorbuje neohodne materije koje se dalje koriste za proizvodnju energije i ostalih procesa neophodnih za život.
Makronutricijenti
- Proteini (riba, meso, zeleno povrće, mahunarke)
- Ugljeni hidrati (šećer, krompir, žitarice, pirinač)
- Masti (meso, mlečni proizvodi)
Ljudski organizam koristi ugljene hidrate i masti za proizvodnju energije neophodne za normalno funkcionisanje organizma, dok se proteini koriste za rast i razvoj ćelija. Ono što ovu grupu nutricijenata odvaja od vitamina i minerala je činjenica da je dnevna potreba za mastima, ugljenim hidratima i proteinima daleko veća – i kod muškaraca i kod žena.
Mikronutricijenti
- Vitamini
- Minerali
Ljudska potreba za mikronutricijentima (vitaminima i mineralima) itekako je neophodna – iako u manjoj količini. Nedostatak vitamina i minerala može dovesti do raznih bolesti – iz čega možemo zaključiti značaj unosa ovih hranljivih materija. Mikronutricijenti se koriste za razne procese u organizmu, ali jedno im je svima zajedničko – neophodan je njihov redovan unos. Kalijum proizvode crevne bakterije, a vitamin D dobijamo tokom izlaganja suncu – a sve ostale vitamine i minerale unosimo ishranom.
Kako napraviti pravu kombinaciju hranljivih sastojaka?
Nepravilno mešanje namirnica može napraviti ozbiljan problem u organizmu, a samim tim i negativno uticati na čovekovo zdravlje. Ono šta kod ovog aspekta stvara najveći problem je činjenica da se ove promene dešavaju sporo i možemo ih primetiti tek kada je kasno za promenu. Zato je važno misliti o svom zdravlju na vreme. Male promene u vašoj ishrani mnogo znače.
Ali – šta tačno ne treba kombinovati u obrocima?
- Med u čaju? Da, ali ne u vrelom, već toplom – da bi se sprečio gubitak nutricijenata.
- Voda se ne pije za vreme i posle obroka, već 20 minuta ranije – da ne bi otežala varenje.
- Kafa i mleko su podjednako loša kombinacija kao i krompir i meso – znatno otežavaju varenje.
- Meso ne treba jesti sa pirinčem, hlebom, sirom ili jajima.
- Voće se konzumira na prazan stomak – ujutru.
- Ukoliko ste u prilici da birate – uvek odaberite integralne žitarice umesto rafinisanih.
- Jogurt je odlična zamena za večeru s vremena na vreme. Može se kombinovati sa lanenin semenom radi boljeg varenja.
Balans je ključ zdrave ishrane i zdravog tela u krajnjoj liniji. Budite umereni u svemu sto radite i zapamtite – ne postoje magični hranljivi sastojci koji će Vas podmladiti i učiniti ponovo zdravim. Zdravlje se čuva i neguje, i ukoliko niste još počeli da mu pridodajete pažnju – sada je pravi momenat! Nikada nije kasno za promenu, iako se tako čini. Dakle, počnite da obraćate pažnju na ono što unosite u Vaš organizam – i očuvajte zdravlje, vitalnost i produžite svoju mladost!
