Bajina Bašta, Dub
+381 61 222 5579

Fitoterapija: lečenje biljem

Kamilica je simbol Instituta za proučavanje lekovitog bilja „ Dr Josif Pančić“

Fitoterapija je prvi oblik medicinskog delovanja

Fitoterapija je prvi oblik medicine koji je čovek praktikovao i prenosio usmenim putem, među ljudima različitog podneblja, i sa generacije na generaciju. Ovaj način pomoći bolesniku ili prevencije, u stvari je upotreba biljaka i njihovih delova u medicinske svrhe. Fitoterapija je lečenje biljem gde se koriste cele biljke ili neki njihovi delovi samo cvetovi, listovi ili koren. Travari u svojoj „apoteci“  imaju biljke, čajeve, eterična ulja, tinkture, ekstrakte, masti, meleme, kupke itd. Iako ima više hiljada godina istorije, svoj naziv fitoterapija je dobila tek početkom  XX veka, zahvaljujući  francuskom lekaru Anri Lekleru.

Lečenje biljem u srpskoj tradiciji

Fitoterapija je lečenje biljem koje se pojavljuje kao prva medicinska praksa
Cvetove deteline travari preporučuju za prečišćavanje krvi

Travarstvo je postojalo dugi niz godina u tradiciji srpskog naroda. Prvi pisani dokumenti o primeni biljaka u medicinske svrhe su manastirski kodeksi iz XIV i XV veka. Opise lekovitog bilja daje Zaharije Orfelin početkom XIX, a lečenje biljem u našem narodu opisuje i reformator srpskog  jezika Vuk Karadžić početkom XX veka. Temelje fitoterapije kod Srba postavljaju dr Josif Pančić, čije je osnovno polje interesovanja bila botanika i njegov učenik dr Sava Petrović. Prvi Institut za proučavanje lekovitog bilja u Srbiji, “Dr Josif Pančić”, osnovan je 1948. godine. Danas ova institucija, kao istraživačko-proizvodna celina, predstavlja vodeću bazu znanja o oblasti bilja kod nas i na prostoru Balkana.

Fitoterapija i farmakognozija

Na našoj planeti ljudi koriste oko deset hiljada vrsta biljaka sa lekovitim svojstvima. Farmakognozija je naučna disciplina koja se razvila iz otkrića nemačkog apotekara Vilhelma Selindžera. On je prvi izolovao morfin iz opijuma. Ponekad je nazivaju herbalizam ili travarstvo. Farmakognozija proučava upotrebu, aktivne komponente i sastav, delovanje i kontraindikacije, poželjna i neželjena dejstva  lekovitog bilja.

Lečenje biljem iz Božje apoteke

Fitoterapija visoko vrednuje žalfiju koja ima antiseptička svojsva
U zavisnosti od priprema žalfija se upotrebljava na više načina

Mnogi autori koji se bave fitoterapijom, smatraju da biljke ne mogu imati neželjena dejstva ili biti kontraindikovane za neka medicinska stanja. Ovo svoje uverenje najčešće potkrepljuju tezom da sve što je prirodno ne može biti štetno ili da je Bog stvorio biljke kako bismo imali bezbednu hranu i lečenje. Ma koliko delovalo ubedljivo i pastoralno, svako od nas ko je video osobu sa alergijom na polen trave ili cveća iz iskustva zna da biljke ne deluju uvek pozitivno na zdravlje čoveka. Takođe, ne treba gubiti iz vida čovekovu delatnost i stepen u kome je povećano zagađenje prirodne sredine. Mnoge biljke danas ne bi mogle opstati same od sebe kada bi im čovek ukinuo hemijska sredstva za zaštitu i đubriva za dohranu.

Fitoterapija i kvalitet lekovitog bilja

Na prelazu  iz XX u XXI vek, savremeni čovek se sve više vraća tradicionalnim biljnim preparatima. Ipak danas se neki ranije dostignuti i postavljeni standardi moraju poštovati. U tom smislu, jasno je da količina lekovitih sastojaka određuje lekovitost određenog bilja. Zato je neophodno utvrditi koji uslovi utiču na lekovitost biljke. Količina određenog sastojka zavisi od mesta gde je biljka uzgajana. Od uticaja su i od period i način branja, metode obrade i skladištenja. Rok trajanja lekovitog bilja zavisi od poslednja dva faktora i može se protezati od nekoliko meseci, do nekoliko godina.

Doktrina potpisa – verovali ili ne

Lečenje biljem priznaje SZO
Doktrina potpisa: slučaj paradajz za rubriku verovali ili ne

Mnoge biljke podsećaju na organe u ljudskom telu. Neki travari, ali i narodni nazivi biljaka, govore u prilog teorije o  takozvanoj doktrini potpisa. To zapravo znači da je Bog označio u prirodi određene biljke. Ljudi mogu po njihovom izgledu lakše shvatiti za koje su organe lekovite. Zagovornici ove teorije smatraju da biljke i njihovi jestivi ili lekoviti delovi odgovaraju građi ljudskog tela. Po principu koren za noge, stabljika za torzo, list i plod za glavu. Iako se ponekad desi da se poklope sve kockice, nije moguće izvući opštevažeći zaključak na osnovu ove analogije i nekoliko poklapanja. Ipak, za rubriku verovali ili ne- slučaj paradajz. Zanimljivo je da ova biljka i ljudsko srce imaju dosta sličnosti po svojoj građi. Drevne civilizacije su, po doktrini potpisa, preporučivale paradajz za ublažavanje tegoba sa srcem. Moderna istraživanja otkrivaju da ova biljka sadrži likopen, koji deluje slično kao aspirin u sprečavanju zgrušavanja krvi.

Fitoterapija priznata od strane SZO?

Iako skeptici sa obe strane mogu pokušavati da ubede ljude da je nepoželjan onaj drugi izvor terapije i da ga treba izbegavati, to nije tačno. Fitoterapija je savremenoj medicini dala u nasleđe mnogo efikasnih metoda lečenja biljem. Svetska zdravstvena organizacija je okupila medicinske eksperte iz celog sveta koji su pre dve decenije dali preporuke i upozorenja za korišćenje velikog broja lekovitih biljaka. Fitoterapija nije nepoželjna, ali je poželjno konsultovati se sa lekarom i izbegavati biljke i njihove preparate koji potiču iz nesigurnih izvora.

5,000.00dinPoruci paket hrane